Danas možemo da kažemo da je jedna od stvari bez koje bi se naš svet mnogo razlikovao danas da je nema jeste štampa. Njen značaj leži u bržem i lakšem prenosu informacija koja je bila ključ za početak masovnog školovanja, a možemo da kažemo da danas, onaj ko poseduje bitnu informaciju jeste na neki način bogat.
Sve je počelo od starih Egipćana, pa verovatno je skoro sve počelo od njih, oni su otkrili materijal papirus, na kome se moglo pisati, a za beleženje koristilo se mastilo. Kasnije papir su otkrili Kinezi i on se godinama unazad usavršavao. Dugo su se poruke ručno pisale, što je bilo izuzetno sporo i skupo, zato su knjige bile
retkost i samo bogati su mogli da ih prijušte. Sa povećanjem zahteva za brže i lakše prenošenje istih poruka u više primera, dolazi do razvoja štamparskih tehnika.
Prvi zabeležen pokušaj štampe bio je kada su na drvenim pločama uklesane poruke, zatim naneta boja i tako je preslikavano na papir – izuzetno spor proces.
Posle pada Rimskog carstva interesovanje za štampu i obrazovanje je opalo, uglavnom su se prepisivale samo knjige pri manastirima, a jedna od najznačajnijih i najstarijih jeste Miroslavljevo jevanđelje. Drugi isto tako značajan spomenik jeste Dušanov zakonik.
Najveći pomak u istoriji napravio je Johan Gutemberg sa svojim izumom. On je zaslužan za nastanak pokretnih slova koja su se brže i lakše pretvarale u nove poruke. Posle njegovog otkrića štampa se odvijala u obliku takvom da sa jedne ravne ploče se sadržaj prebacuje na drugu, što bi predstavljalo tehniku visoke
štampe. Zbog mana ovakvog načina štampe, započela je štampa na rotacionim mašinama koja se i danas upotrebljava.